Живети слободно

             Gm
Давно ти је враг засео на праг, земљо Србијо...
                                              Cm
Нико жив се не сећа толиких несрећа за једног везира...
          D                           Gm
Око тебе комшије подижу бедеме једа и презира...
             Cm                 D                 Gm
Тог још није било... Лудама је мило... Остале је стид...

Црне хронике и хармонике... Ситан рок`н`рол...
Бајке да на крају понајбољи остају више не пролазе...
С тамне стране глобуса боље се види да Најбољи одлазе...
Плочници Торонта... Очи боје фронта... Лозинка свих нас...

F                      B
На шта се прича своди? Пароле о слободи...
D                 Gm
Шетачи-прелетачи? Слаба потпора...
F                      B
Није то глава-писмо... Или јесмо или нисмо?
D               
Ово срце бубња вечни там-там отпора:

          Gm                   Cm
Живети слободно... Светом се орити...
         D                     Gm       D
Окићен пером сокола... За урок против окова...
          Gm                   Cm
Живети слободно... Песмом покорити...
          D                         Gm 
Твој стег на сваком граду је где ти се неко радује...

         B                   F
Пробати југ ко зрно грожђа са длана Богородице...
         D                   Gm
Лизнути со са оног гвожђа за које вежу бродице...
         B                   F
Слушати ветре како гуде у беле степске јасене...
         D                   Gm         D
Зајтити воде које буде гене у нама спасене...

Чим се помене фантом промене севну шлемови...
Жали боже маторе, они се затворе чим газде подвикну...
Упиру се деца да рођене очеве од лажи одвикну...
Шта на крају бидне? Путници за Сиднеј, излаз тај и тај...

Докле, бре, да нас воза зли чаробњак из Оза?
Докле тај глупи џокер "ћути, добро је"? - Ма није!
И читав плен да скупе, па не могу да вас купе...
Да вам младост као ситан кусур одброје...

Живети слободно... Светом се орити...
Окићен пером сокола, за урок против окова...
Живети слободно... Песмом покорити...
Твој стег на сваком граду је где ти се неко радује...

Свако је јутро ново ушће... Потеци као речица....
Нека се трње плете гушће... Небо је твоја пречица...
И здроби лажне дијаманте ко љуску шупљег орха...
Нек булевари света памте музику твојих корака...