Provincijalka

|e|-57-8-------------------------------------------------0-----
|H|-----56-5---------------------------------------------1-----
|G|----------7-5-4-----4-7-5-----4-5---7-5-4-------------2-----
|D|------------------6------7--7-----7-------7-6-4-6-7---2-----
|A|----------------7-------------------------------------0-----
|E|------------------------------------------------------------



Dm          E           Am
  Rekli su mi da je došla iz provincije,
Dm         E             Am     A7
  strpavši u kofer snove i ambicije. 
          Dm          E
  Drug je studirao sa njom,
           Am            F   
  pa smo se najzad sreli ona i ja.
Dm        F           E                         Am
  Shvatih, Bože, ovo je sazvežđe za nju provincija.


Dm         E        Am
  Srce stade kao dete da se otima,
Dm          E             Am        A7
  tražili smo se po prethodnim životima.
         Dm        E
  Ostavih iza sebe svet,
          Am         F
  zablude, promašaje koji tište,
Dm       F             E
  prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište.


Refren:
Dm          E               Am          F
  O, da mi je da se još samo jednom zaljubim,
           Ć                 E
  opet bih uzeo kostim večnog dečaka.
Dm         E            Am          F
  I opet bih smislio kako da prodangubim
         Dm           E              Am
  dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.


  Intro Solo x1


  Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
  Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
  Reči bi sve pokvarile,
  samo se ćutke pokraj mene stiska.
  Sami, svoji, izbeglice iz besmisla. 
  
Refren:
  O, da mi je da se još jednom zaljubim.
  Opet bih gledao niz kej kao niz prugu. 
  I opet bih znao da se u oblak zadubim
  i čekao bih samo nju, nijednu drugu.
  
  Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.  
  Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
  staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad
  zažmurim.
 
  Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
  postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
  Napiši mi pesmu, molila je, i naišam znao da li ću umeti.
  Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.

  I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim ledjima,
  kao tajnu mapu,
  pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
  I tako, eto ti pesma, ludo jedna...