Troje

Hm   G          A 
Juce negdje oko deset sati, 
Hm    G          A    
uvece ulica, koju los glas prati, 
D       G            A          Hm    G    Fis 
dvojica jedan protiv drugoga, i jedna djevojka.  
 
Prvi mladic ispred njih je stao, 
drugi je, bez glasa na plocnik pao, 
ona je svoje lice sakrila, i tiho plakala 
 
              Hm       A         D         Fis 
Sto bi ucinio ti da ti neko tako uzme djevojku, 
da ti svi kazu, on je pravi covjek za nju, 
i da znas svako vece oni se ljube, 
zar ne bi takvom stao na put i prosuo zube. 
 
On, on je tako pazljiv ja to nisam znao, 
on daje njeznost ja joj nisam dao, 
on nju ne tuce, moze da oprosti, 
zar mu ne bi stao na put, i slomio kosti.